03.04.2008., četvrtak

vic došla plavuša u restoran i naruči picu...pita je konobar oce li da jon razreže na 4 ili 8 komada. kaže ona njemu na 4 jer 8 nebi mogla pojest

- 16:11 - Komentari (1) - Isprintaj - #

31.03.2008., ponedjeljak

ljubav na prvi pogled Bilo je to prošlo lito….vjerovala sam u ljubav koja dugo traje i mislila kad se u nekog zaljubiš da će bit teško brzo se odljubit….sad znam da nije…prošlo lito imala sam priliku ići vani u grad….ja sva sretna spremim se misleći da će sve bit savršeno ipak prvi put da iđem vani u kasnu uru…bila sam sva sretna. Al nešto tu nije bilo dobro…šta???? Ni dan danas to ne znam….al znam da tu noć neću zaboravit al ipak nije bila nako savršena kako sam ja mislila….ustvari već kad sam započela pričat znam šta je bilo al mi je malo glupo priznat…boli me to al dobro možda i otkrijem tu svoju veliku tajnu… nekad baš i ne vjerujem ljudima pa me strah povjerit se nekome…tu večer sam upoznala jednog tipa činio se tako dobar. Bio je crn i visok baš onakav kakvog ja želim…mmm..crnokosi dječaci….bilo mi je malo glupo odmah mu se ubacit pa san nako priko oka gledala u njega a i skužila san da on isto tako gleda u mene..lol koja neugodnost. Al ništa strašno bila san sretna što se nekome sviđam. Mali glasić je u meni govorio ne ne nije on za tebe al kad ga pogledam nemogu odolit valjda znate kako je to kad se počinješ zaljubljivat..pa nastavimo…tada meni upadne njegov prijatelj i kaže da se sviđam tipu koji sidi lijevo od mene…prijatelj je rekao da se zove ante i da ima 16 god baš kao i ja..opaaa rečem sama sebi mogla bi se ja malo upucavat…i ja glupača odmah popravin kosu isprsim se i malo pravim važna…kad opet dođe njegov frend i kaže da ante pita moj br moba..uuuuu i to je nešto…naravno nisam se nimalo mislila već san mu odmah dala broj..gledala sam u antu sve više i više…no odjednom vidim u da je spustio glavu i nabacio malo osmjeh. U društvu nas je bilo malo više. Jedine od ženskih smo bile ja i moja rodica.. rodici se sviđao antin prijatelj..a antinom prijatelju moja rodica…antin prijatelj nije bio sramežljiv kao i ante odmah je prišao mojoj rodici i zagrlio je i poljubio…tada sam pogledala u antu..na njegovom izrazu lica sam skužila da i on to želi al kao da nezna kako će mi prić. Tada me ante pitao šta slušam, a ja ostala zbunjena nisam opće mogla odgovorit mu al moja rodica je na to nabacila tehno..tada sam malo pocrvenila i onda rekla da tehno…ante odmah na to koja slučajnost i ja slušam tehno. On se ustao i rekao da ide do dućana..pitao me oću li ići s njim….meni se nije dalo dizat pa sam rekla da neću…dok je on bio u dućanu mi ostala ekipa smo zapjevali jednu pjesmu…ante se vratio te se uključio s nama pjevat…gledao je mene kako pjevam te sam ja na to nabacila osmjeh prvi put tu večer..u antinim očima sam vidjela sjaj i radost a s neke strane tugu..moja rodica i antin frend su približili usne jedni drugima te se poljubili..meni ih je bilo slatko gledat ali ante ih je gledao te istodobno pomicao svoje usne gori, doli.. kada je skužio da ga ja gledam pristao je i nasmijao se. Tada mi je počeo postavljat nekakva pitanja u vezi ljubavi i pitao me vjerujem li u ljubav na prvi pogled..premda sam znala odgovor na to pitanje rekla san mu neznam…on je samo pogledao u prijatelja i moju rodicu, a zatim u mene i rekao ja vjerujem…pitao me može li me zagrlit i jel mi hladno ja sam odmah pristala i rekla da hladno mi je..njegove ruke su bile tako tople i nježne..polako su se motale oko mog tijela..lagano mi se približio i prišaplja: «mlada damo treba li vama moj broj mobitela» opet sam nabacila osmjeh na lice i rekla da gospodine…tada me nježno poljubio u obraz…malo kasnije mi je stigla poruka od ante a glasila je:» hoćeš da odemo malo nasamo» pristala sam na to te smo otišli iza stabla . taman kad se počeo približavat sa svojim usnama prema meni zazvoni mi telefon. To je bila moja mama koja mi je govorila da je kasno i da idem kući..pogledam na sat već je bilo 4 ujutro..on se ponudio da me otprati…gledala sam grad bio je prekrasan s puno upaljenih svjetiljki bez ijednog auta na cesti…stali smo nasred ceste te me ante pitao da mu otpjevam jednu pjesmu…pjevala san mu jednu svoju tužnu pismu..reka je da predivno pjevam i da bi se mogla prijavit na neku audiciju…i napokon je približio svoje usne i poljubio me… tada nam je veliko svjetlo zablještilo oči i zadnje što sam čula bilo je škripanje kočnica…ujutro sam se probudila ali ne u svojoj kući već u bolnici…nisam znala šta se dogodilo ustvari nisam se sjećala . tada u došli antin prijatlj i moja rodica i rekli da je ante sad anđeo koji me čuva…nisam mogla vjerovat u to i nisam htjela vjerovat u to stalno sam ponavljala da lažu te sam pala u komu..probudila sam se mjesec dana kasnije …doktori u me pustili kući te sam odmah ošla na njegov grob…nisam mogla zaustavit suze te sam našla brokvu pokraj groba i na grob u kamen uklesala vjerujem u ljubav na prvi pogled…tada sam se hrabro ustala, obrisala suze te otišla se prijavit na audiciju..izabrala sam baš onu pjesmu koju san njemu pjevala…odmah su me primili..audicija je bila za 5 dana te sam po kući stalno pjevala i vježbala…uzela sam nešto ušteđevine iz kase i kupila nešto robe prikadne za tu audiciju…došla sam na tu audiciju i bila sam treća na redu za pjevat…eto napokon kad je došao red na mene uspela sam se na pozornicu al oni reflektori su mi zablještili u oči baš kao i one večeri…nisam mogla te sam počela plakat i ponovo otišla na grob..čula sam neki glas da mi govori ti to možeš..tada sam ponovo hrabro ustala obrisala suze te se vratila na audiciju..srećom su mi dali još jednu šansu..stala sam na pozornicu i otpjevala tu pjesmu…svi su bili zadivljeni…tada sam se okrenula te pošla kući..odjednom na mikrofon čujem moje ime vratim se na pozornicu a svi odjednom stanu pljeskati…ne mogu vjerovat da sam baš ja ta koja je pobjedila…dobila sam veliki buket cvijeća i odnila ga na grob anti…nakon godinu dana sam našla novu ljubav premda antu neću nikada zaboravit. THE END By:Marina

- 20:15 - Komentari (1) - Isprintaj - #

ljubav na prvi pogled Bilo je to prošlo lito….vjerovala sam u ljubav koja dugo traje i mislila kad se u nekog zaljubiš da će bit teško brzo se odljubit….sad znam da nije…prošlo lito imala sam priliku ići vani u grad….ja sva sretna spremim se misleći da će sve bit savršeno ipak prvi put da iđem vani u kasnu uru…bila sam sva sretna. Al nešto tu nije bilo dobro…šta???? Ni dan danas to ne znam….al znam da tu noć neću zaboravit al ipak nije bila nako savršena kako sam ja mislila….ustvari već kad sam započela pričat znam šta je bilo al mi je malo glupo priznat…boli me to al dobro možda i otkrijem tu svoju veliku tajnu… nekad baš i ne vjerujem ljudima pa me strah povjerit se nekome…tu večer sam upoznala jednog tipa činio se tako dobar. Bio je crn i visok baš onakav kakvog ja želim…mmm..crnokosi dječaci….bilo mi je malo glupo odmah mu se ubacit pa san nako priko oka gledala u njega a i skužila san da on isto tako gleda u mene..lol koja neugodnost. Al ništa strašno bila san sretna što se nekome sviđam. Mali glasić je u meni govorio ne ne nije on za tebe al kad ga pogledam nemogu odolit valjda znate kako je to kad se počinješ zaljubljivat..pa nastavimo…tada meni upadne njegov prijatelj i kaže da se sviđam tipu koji sidi lijevo od mene…prijatelj je rekao da se zove ante i da ima 16 god baš kao i ja..opaaa rečem sama sebi mogla bi se ja malo upucavat…i ja glupača odmah popravin kosu isprsim se i malo pravim važna…kad opet dođe njegov frend i kaže da ante pita moj br moba..uuuuu i to je nešto…naravno nisam se nimalo mislila već san mu odmah dala broj..gledala sam u antu sve više i više…no odjednom vidim u da je spustio glavu i nabacio malo osmjeh. U društvu nas je bilo malo više. Jedine od ženskih smo bile ja i moja rodica.. rodici se sviđao antin prijatelj..a antinom prijatelju moja rodica…antin prijatelj nije bio sramežljiv kao i ante odmah je prišao mojoj rodici i zagrlio je i poljubio…tada sam pogledala u antu..na njegovom izrazu lica sam skužila da i on to želi al kao da nezna kako će mi prić. Tada me ante pitao šta slušam, a ja ostala zbunjena nisam opće mogla odgovorit mu al moja rodica je na to nabacila tehno..tada sam malo pocrvenila i onda rekla da tehno…ante odmah na to koja slučajnost i ja slušam tehno. On se ustao i rekao da ide do dućana..pitao me oću li ići s njim….meni se nije dalo dizat pa sam rekla da neću…dok je on bio u dućanu mi ostala ekipa smo zapjevali jednu pjesmu…ante se vratio te se uključio s nama pjevat…gledao je mene kako pjevam te sam ja na to nabacila osmjeh prvi put tu večer..u antinim očima sam vidjela sjaj i radost a s neke strane tugu..moja rodica i antin frend su približili usne jedni drugima te se poljubili..meni ih je bilo slatko gledat ali ante ih je gledao te istodobno pomicao svoje usne gori, doli.. kada je skužio da ga ja gledam pristao je i nasmijao se. Tada mi je počeo postavljat nekakva pitanja u vezi ljubavi i pitao me vjerujem li u ljubav na prvi pogled..premda sam znala odgovor na to pitanje rekla san mu neznam…on je samo pogledao u prijatelja i moju rodicu, a zatim u mene i rekao ja vjerujem…pitao me može li me zagrlit i jel mi hladno ja sam odmah pristala i rekla da hladno mi je..njegove ruke su bile tako tople i nježne..polako su se motale oko mog tijela..lagano mi se približio i prišaplja: «mlada damo treba li vama moj broj mobitela» opet sam nabacila osmjeh na lice i rekla da gospodine…tada me nježno poljubio u obraz…malo kasnije mi je stigla poruka od ante a glasila je:» hoćeš da odemo malo nasamo» pristala sam na to te smo otišli iza stabla . taman kad se počeo približavat sa svojim usnama prema meni zazvoni mi telefon. To je bila moja mama koja mi je govorila da je kasno i da idem kući..pogledam na sat već je bilo 4 ujutro..on se ponudio da me otprati…gledala sam grad bio je prekrasan s puno upaljenih svjetiljki bez ijednog auta na cesti…stali smo nasred ceste te me ante pitao da mu otpjevam jednu pjesmu…pjevala san mu jednu svoju tužnu pismu..reka je da predivno pjevam i da bi se mogla prijavit na neku audiciju…i napokon je približio svoje usne i poljubio me… tada nam je veliko svjetlo zablještilo oči i zadnje što sam čula bilo je škripanje kočnica…ujutro sam se probudila ali ne u svojoj kući već u bolnici…nisam znala šta se dogodilo ustvari nisam se sjećala . tada u došli antin prijatlj i moja rodica i rekli da je ante sad anđeo koji me čuva…nisam mogla vjerovat u to i nisam htjela vjerovat u to stalno sam ponavljala da lažu te sam pala u komu..probudila sam se mjesec dana kasnije …doktori u me pustili kući te sam odmah ošla na njegov grob…nisam mogla zaustavit suze te sam našla brokvu pokraj groba i na grob u kamen uklesala vjerujem u ljubav na prvi pogled…tada sam se hrabro ustala, obrisala suze te otišla se prijavit na audiciju..izabrala sam baš onu pjesmu koju san njemu pjevala…odmah su me primili..audicija je bila za 5 dana te sam po kući stalno pjevala i vježbala…uzela sam nešto ušteđevine iz kase i kupila nešto robe prikadne za tu audiciju…došla sam na tu audiciju i bila sam treća na redu za pjevat…eto napokon kad je došao red na mene uspela sam se na pozornicu al oni reflektori su mi zablještili u oči baš kao i one večeri…nisam mogla te sam počela plakat i ponovo otišla na grob..čula sam neki glas da mi govori ti to možeš..tada sam ponovo hrabro ustala obrisala suze te se vratila na audiciju..srećom su mi dali još jednu šansu..stala sam na pozornicu i otpjevala tu pjesmu…svi su bili zadivljeni…tada sam se okrenula te pošla kući..odjednom na mikrofon čujem moje ime vratim se na pozornicu a svi odjednom stanu pljeskati…ne mogu vjerovat da sam baš ja ta koja je pobjedila…dobila sam veliki buket cvijeća i odnila ga na grob anti…nakon godinu dana sam našla novu ljubav premda antu neću nikada zaboravit. THE END By:Marina

- 20:07 - Komentari (0) - Isprintaj - #

LJUBAV NA PRVI POGLED Bilo je to prošlo lito….vjerovala sam u ljubav koja dugo traje i mislila kad se u nekog zaljubiš da će bit teško brzo se odljubit….sad znam da nije…prošlo lito imala sam priliku ići vani u grad….ja sva sretna spremim se misleći da će sve bit savršeno ipak prvi put da iđem vani u kasnu uru…bila sam sva sretna. Al nešto tu nije bilo dobro…šta???? Ni dan danas to ne znam….al znam da tu noć neću zaboravit al ipak nije bila nako savršena kako sam ja mislila….ustvari već kad sam započela pričat znam šta je bilo al mi je malo glupo priznat…boli me to al dobro možda i otkrijem tu svoju veliku tajnu… nekad baš i ne vjerujem ljudima pa me strah povjerit se nekome…tu večer sam upoznala jednog tipa činio se tako dobar. Bio je crn i visok baš onakav kakvog ja želim…mmm..crnokosi dječaci….bilo mi je malo glupo odmah mu se ubacit pa san nako priko oka gledala u njega a i skužila san da on isto tako gleda u mene..lol koja neugodnost. Al ništa strašno bila san sretna što se nekome sviđam. Mali glasić je u meni govorio ne ne nije on za tebe al kad ga pogledam nemogu odolit valjda znate kako je to kad se počinješ zaljubljivat..pa nastavimo…tada meni upadne njegov prijatelj i kaže da se sviđam tipu koji sidi lijevo od mene…prijatelj je rekao da se zove ante i da ima 16 god baš kao i ja..opaaa rečem sama sebi mogla bi se ja malo upucavat…i ja glupača odmah popravin kosu isprsim se i malo pravim važna…kad opet dođe njegov frend i kaže da ante pita moj br moba..uuuuu i to je nešto…naravno nisam se nimalo mislila već san mu odmah dala broj..gledala sam u antu sve više i više…no odjednom vidim u da je spustio glavu i nabacio malo osmjeh. U društvu nas je bilo malo više. Jedine od ženskih smo bile ja i moja rodica.. rodici se sviđao antin prijatelj..a antinom prijatelju moja rodica…antin prijatelj nije bio sramežljiv kao i ante odmah je prišao mojoj rodici i zagrlio je i poljubio…tada sam pogledala u antu..na njegovom izrazu lica sam skužila da i on to želi al kao da nezna kako će mi prić. Tada me ante pitao šta slušam, a ja ostala zbunjena nisam opće mogla odgovorit mu al moja rodica je na to nabacila tehno..tada sam malo pocrvenila i onda rekla da tehno…ante odmah na to koja slučajnost i ja slušam tehno. On se ustao i rekao da ide do dućana..pitao me oću li ići s njim….meni se nije dalo dizat pa sam rekla da neću…dok je on bio u dućanu mi ostala ekipa smo zapjevali jednu pjesmu…ante se vratio te se uključio s nama pjevat…gledao je mene kako pjevam te sam ja na to nabacila osmjeh prvi put tu večer..u antinim očima sam vidjela sjaj i radost a s neke strane tugu..moja rodica i antin frend su približili usne jedni drugima te se poljubili..meni ih je bilo slatko gledat ali ante ih je gledao te istodobno pomicao svoje usne gori, doli.. kada je skužio da ga ja gledam pristao je i nasmijao se. Tada mi je počeo postavljat nekakva pitanja u vezi ljubavi i pitao me vjerujem li u ljubav na prvi pogled..premda sam znala odgovor na to pitanje rekla san mu neznam…on je samo pogledao u prijatelja i moju rodicu, a zatim u mene i rekao ja vjerujem…pitao me može li me zagrlit i jel mi hladno ja sam odmah pristala i rekla da hladno mi je..njegove ruke su bile tako tople i nježne..polako su se motale oko mog tijela..lagano mi se približio i prišaplja: «mlada damo treba li vama moj broj mobitela» opet sam nabacila osmjeh na lice i rekla da gospodine…tada me nježno poljubio u obraz…malo kasnije mi je stigla poruka od ante a glasila je:» hoćeš da odemo malo nasamo» pristala sam na to te smo otišli iza stabla . taman kad se počeo približavat sa svojim usnama prema meni zazvoni mi telefon. To je bila moja mama koja mi je govorila da je kasno i da idem kući..pogledam na sat već je bilo 4 ujutro..on se ponudio da me otprati…gledala sam grad bio je prekrasan s puno upaljenih svjetiljki bez ijednog auta na cesti…stali smo nasred ceste te me ante pitao da mu otpjevam jednu pjesmu…pjevala san mu jednu svoju tužnu pismu..reka je da predivno pjevam i da bi se mogla prijavit na neku audiciju…i napokon je približio svoje usne i poljubio me… tada nam je veliko svjetlo zablještilo oči i zadnje što sam čula bilo je škripanje kočnica…ujutro sam se probudila ali ne u svojoj kući već u bolnici…nisam znala šta se dogodilo ustvari nisam se sjećala . tada u došli antin prijatlj i moja rodica i rekli da je ante sad anđeo koji me čuva…nisam mogla vjerovat u to i nisam htjela vjerovat u to stalno sam ponavljala da lažu te sam pala u komu..probudila sam se mjesec dana kasnije …doktori u me pustili kući te sam odmah ošla na njegov grob…nisam mogla zaustavit suze te sam našla brokvu pokraj groba i na grob u kamen uklesala vjerujem u ljubav na prvi pogled…tada sam se hrabro ustala, obrisala suze te otišla se prijavit na audiciju..izabrala sam baš onu pjesmu koju san njemu pjevala…odmah su me primili..audicija je bila za 5 dana te sam po kući stalno pjevala i vježbala…uzela sam nešto ušteđevine iz kase i kupila nešto robe prikadne za tu audiciju…došla sam na tu audiciju i bila sam treća na redu za pjevat…eto napokon kad je došao red na mene uspela sam se na pozornicu al oni reflektori su mi zablještili u oči baš kao i one večeri…nisam mogla te sam počela plakat i ponovo otišla na grob..čula sam neki glas da mi govori ti to možeš..tada sam ponovo hrabro ustala obrisala suze te se vratila na audiciju..srećom su mi dali još jednu šansu..stala sam na pozornicu i otpjevala tu pjesmu…svi su bili zadivljeni…tada sam se okrenula te pošla kući..odjednom na mikrofon čujem moje ime vratim se na pozornicu a svi odjednom stanu pljeskati…ne mogu vjerovat da sam baš ja ta koja je pobjedila…dobila sam veliki buket cvijeća i odnila ga na grob anti…nakon godinu dana sam našla novu ljubav premda antu neću nikada zaboravit. THE END By:Marina

- 20:00 - Komentari (0) - Isprintaj - #

ljubav na prvi pogled Bilo je to prošlo lito….vjerovala sam u ljubav koja dugo traje i mislila kad se u nekog zaljubiš da će bit teško brzo se odljubit….sad znam da nije…prošlo lito imala sam priliku ići vani u grad….ja sva sretna spremim se misleći da će sve bit savršeno ipak prvi put da iđem vani u kasnu uru…bila sam sva sretna. Al nešto tu nije bilo dobro…šta???? Ni dan danas to ne znam….al znam da tu noć neću zaboravit al ipak nije bila nako savršena kako sam ja mislila….ustvari već kad sam započela pričat znam šta je bilo al mi je malo glupo priznat…boli me to al dobro možda i otkrijem tu svoju veliku tajnu… nekad baš i ne vjerujem ljudima pa me strah povjerit se nekome…tu večer sam upoznala jednog tipa činio se tako dobar. Bio je crn i visok baš onakav kakvog ja želim…mmm..crnokosi dječaci….bilo mi je malo glupo odmah mu se ubacit pa san nako priko oka gledala u njega a i skužila san da on isto tako gleda u mene..lol koja neugodnost. Al ništa strašno bila san sretna što se nekome sviđam. Mali glasić je u meni govorio ne ne nije on za tebe al kad ga pogledam nemogu odolit valjda znate kako je to kad se počinješ zaljubljivat..pa nastavimo…tada meni upadne njegov prijatelj i kaže da se sviđam tipu koji sidi lijevo od mene…prijatelj je rekao da se zove ante i da ima 16 god baš kao i ja..opaaa rečem sama sebi mogla bi se ja malo upucavat…i ja glupača odmah popravin kosu isprsim se i malo pravim važna…kad opet dođe njegov frend i kaže da ante pita moj br moba..uuuuu i to je nešto…naravno nisam se nimalo mislila već san mu odmah dala broj..gledala sam u antu sve više i više…no odjednom vidim u da je spustio glavu i nabacio malo osmjeh. U društvu nas je bilo malo više. Jedine od ženskih smo bile ja i moja rodica.. rodici se sviđao antin prijatelj..a antinom prijatelju moja rodica…antin prijatelj nije bio sramežljiv kao i ante odmah je prišao mojoj rodici i zagrlio je i poljubio…tada sam pogledala u antu..na njegovom izrazu lica sam skužila da i on to želi al kao da nezna kako će mi prić. Tada me ante pitao šta slušam, a ja ostala zbunjena nisam opće mogla odgovorit mu al moja rodica je na to nabacila tehno..tada sam malo pocrvenila i onda rekla da tehno…ante odmah na to koja slučajnost i ja slušam tehno. On se ustao i rekao da ide do dućana..pitao me oću li ići s njim….meni se nije dalo dizat pa sam rekla da neću…dok je on bio u dućanu mi ostala ekipa smo zapjevali jednu pjesmu…ante se vratio te se uključio s nama pjevat…gledao je mene kako pjevam te sam ja na to nabacila osmjeh prvi put tu večer..u antinim očima sam vidjela sjaj i radost a s neke strane tugu..moja rodica i antin frend su približili usne jedni drugima te se poljubili..meni ih je bilo slatko gledat ali ante ih je gledao te istodobno pomicao svoje usne gori, doli.. kada je skužio da ga ja gledam pristao je i nasmijao se. Tada mi je počeo postavljat nekakva pitanja u vezi ljubavi i pitao me vjerujem li u ljubav na prvi pogled..premda sam znala odgovor na to pitanje rekla san mu neznam…on je samo pogledao u prijatelja i moju rodicu, a zatim u mene i rekao ja vjerujem…pitao me može li me zagrlit i jel mi hladno ja sam odmah pristala i rekla da hladno mi je..njegove ruke su bile tako tople i nježne..polako su se motale oko mog tijela..lagano mi se približio i prišaplja: «mlada damo treba li vama moj broj mobitela» opet sam nabacila osmjeh na lice i rekla da gospodine…tada me nježno poljubio u obraz…malo kasnije mi je stigla poruka od ante a glasila je:» hoćeš da odemo malo nasamo» pristala sam na to te smo otišli iza stabla . taman kad se počeo približavat sa svojim usnama prema meni zazvoni mi telefon. To je bila moja mama koja mi je govorila da je kasno i da idem kući..pogledam na sat već je bilo 4 ujutro..on se ponudio da me otprati…gledala sam grad bio je prekrasan s puno upaljenih svjetiljki bez ijednog auta na cesti…stali smo nasred ceste te me ante pitao da mu otpjevam jednu pjesmu…pjevala san mu jednu svoju tužnu pismu..reka je da predivno pjevam i da bi se mogla prijavit na neku audiciju…i napokon je približio svoje usne i poljubio me… tada nam je veliko svjetlo zablještilo oči i zadnje što sam čula bilo je škripanje kočnica…ujutro sam se probudila ali ne u svojoj kući već u bolnici…nisam znala šta se dogodilo ustvari nisam se sjećala . tada u došli antin prijatlj i moja rodica i rekli da je ante sad anđeo koji me čuva…nisam mogla vjerovat u to i nisam htjela vjerovat u to stalno sam ponavljala da lažu te sam pala u komu..probudila sam se mjesec dana kasnije …doktori u me pustili kući te sam odmah ošla na njegov grob…nisam mogla zaustavit suze te sam našla brokvu pokraj groba i na grob u kamen uklesala vjerujem u ljubav na prvi pogled…tada sam se hrabro ustala, obrisala suze te otišla se prijavit na audiciju..izabrala sam baš onu pjesmu koju san njemu pjevala…odmah su me primili..audicija je bila za 5 dana te sam po kući stalno pjevala i vježbala…uzela sam nešto ušteđevine iz kase i kupila nešto robe prikadne za tu audiciju…došla sam na tu audiciju i bila sam treća na redu za pjevat…eto napokon kad je došao red na mene uspela sam se na pozornicu al oni reflektori su mi zablještili u oči baš kao i one večeri…nisam mogla te sam počela plakat i ponovo otišla na grob..čula sam neki glas da mi govori ti to možeš..tada sam ponovo hrabro ustala obrisala suze te se vratila na audiciju..srećom su mi dali još jednu šansu..stala sam na pozornicu i otpjevala tu pjesmu…svi su bili zadivljeni…tada sam se okrenula te pošla kući..odjednom na mikrofon čujem moje ime vratim se na pozornicu a svi odjednom stanu pljeskati…ne mogu vjerovat da sam baš ja ta koja je pobjedila…dobila sam veliki buket cvijeća i odnila ga na grob anti…nakon godinu dana sam našla novu ljubav premda antu neću nikada zaboravit. THE END By:Marina

- 19:57 - Komentari (0) - Isprintaj - #

11.10.2007., četvrtak

kad nemiri budu dio nas

- 11:01 - Komentari (0) - Isprintaj - #

04.08.2007., subota

nathan moj najdraži glumac

- 12:38 - Komentari (0) - Isprintaj - #

27.07.2007., petak

sjede dvi ptice na grani pogotovo ona livo

- 12:01 - Komentari (1) - Isprintaj - #

26.07.2007., četvrtak

vicevi zašto plavuša stoji na prozoru kad sijeva - misli da je slikaju

- 14:38 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.